JEDAN NARODNI OBIČAJ NA LAZAREVU SUBOTU NIKO NE SME DA PREKRŠI: Naši STARI drže DO TOGA jer se veruje da...
Vrbica, Foto: Beta / Emil Vas

NARODNA VEROVANJA

JEDAN NARODNI OBIČAJ NA LAZAREVU SUBOTU NIKO NE SME DA PREKRŠI: Naši STARI drže DO TOGA jer se veruje da...

Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje

Objavljeno:

Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu poznata je još i kao Vrbica, jer je tada Hrist ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca. Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.

Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, a razdragani svet svečano ga je dočekao, noseći u rukama palmine grančice. Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvo je Carstvo nebesko".

Vrbica
Vrbicafoto: Beta

U tom činu je i simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Narodni običaji i verovanja

Na Vrbicu, odnosno na Lazarevu subotu se uvek posle podne održava litija izvan hrama. Svedočanstava o Vrbici imamo već krajem četvrtog veka, od Silvije Akvitanke, koja je opisala bogosluženje Jerusalimske crkve toga vremena. U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi nose se grančice vrbe. Zato se ova litija i naziva Vrbicom. Grančice vrba osvećuju se posebnom molitvom i kropljenjem osvećenom vodom na praznik Cveti, na jutrenju, i dele se vernicima, koji ih čuvaju tokom godine za slavskom ikonom. U danima Cvetne nedelje bio je običaj da se narod kiti vrbom i koprivom.

Pored toga, unošenje grana vrbe u crkvu, i kasnije u kuću, nije jedini običaj koji na ovaj praznik uključuje najmlađe - mališani na Vrbicu nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću. Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: "Udesio se, kao za Vrbicu".

Lazareva subota se vezuje i za srpskog kneza Lazara koji je stradao na Kosovu 1389. godine. Veruje se da su tom prilikom dve Lazareve sestre kukale za bratom i da su se pretvorile u kukavice. U nekim mestima u Srbiji, postoji i običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje:

"Igraj, igraj, Lazarke, gola, bosa, Ciganke, ova kuća bogata, ima dosta dukata, i u toru ovčice, a u kući dečice..."

Ovu pesmu često pevaju i dodole. Uz devojke idu dva do tri muškarca sa štapovima da "brane" devojke od nasrtljivaca i da nose skupljene darove. Nekad se dešavalo da se jedna od devojaka obuče u muško i predstavlja cara Lazara. Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije, onda stavlja kamičak na nogu i baca ga što dalje govoreći: "Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila."

Na ovaj dan se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju, kako bi bili zdravi tokom cele godine. Lazareva subota slavi se i kao krsna slava, sa obavezno posnom trpezom, a ne rade se teži poslovi.

Bonus video: OBIČAJI ZA SRPSKU NOVU GODINU

00:36

OBIČAJI ZA SRPSKU NOVU GODINU

(Espreso/MONDO/Prenela: D.S.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.